Engleski za početnike - kako da kreneš od nule

Da li si „prestar“ da počneš?

Nisi. Ovo pitanje sebi postavljaju i tridesetogodišnjaci i pedesetpetogodišnjaci, i odgovor je isti za sve.

Odrasli uče drugačije nego deca - sporije hvataju izgovor, ali brže razumeju strukturu. Dete usvaja jezik bez razmišljanja, ti ćeš ga naučiti sa razumevanjem. To ima svoje prednosti: kad shvatiš zašto nešto funkcioniše, ostaje ti duže.

Jedino što zapravo usporava odrasle nisu godine - nego stid od greške i čekanje da budu „spremniji“. O tome malo posle.

Šta da naučiš prvo - a šta ne

Jedna od najčešćih grešaka: kreću od gramatike. Kupuju knjige, uče pravila o vremenima, tablice glagola, izuzetke od izuzetaka. Posle mesec dana znaju definiciju Present Perfect-a, ali ne znaju da naruče kafu.

Redosled koji stvarno funkcioniše:

• Najčešće reči. Prvih 500-1000 reči engleskog pokriva oko 80% svakodnevnog govora. Ne treba ti rečnik od 10.000 reči da bi se snašao. Treba ti 500 pravih reči.
• Osnovne fraze. „Can I have...“, „Where is...“, „I don’t understand“, „Can you repeat that?“ - fraze koje koristiš u celini, bez razmišljanja o gramatici.
• Gramatika posle. Ne pre. Gramatiku učiš kad imaš šta da primenjuješ, ne unapred.

Zamisli da učiš da voziš. Niko te ne tera da napamet naučiš kako radi menjač pre nego što sedneš za volan. Sedneš, pa se vidi.

Gramatika - da, ali ne kao u školi

Gramatika ti treba. Ali ne onako kako su je predavali.

U školi si učio pravila napamet, bez konteksta. „The Present Perfect is used to describe...“ - i odmah si zaboravio jer nisi imao gde da primeniš.

Bolje radi drugačije: naiđeš na rečenicu, razumeš je, primetiš kako je sastavljena. Posle nekoliko sličnih rečenica, pravilo se samo formira u glavi. Tada pogledaš objašnjenje - i tek tada ima smisla.

Još jedna stvar specifična za nas: engleski i srpski funkcionišu potpuno drugačije. Mi imamo padeže, glagolske aspekte, red reči koji se menja po naglasku. Engleski nema ništa od toga - ali ima vremena kojih kod nas nema. Kad ti neko objasni gramatiku iz ugla našeg jezika - ne samo prevedeno iz engleskog udžbenika - onda klikne brže.

Prvih nekoliko nedelja - šta realno da očekuješ

Realno: biće teško prvih deset dana. Ne zato što si loš u jezicima, nego zato što mozak gradi novu naviku i novi sistem zvukova.

Šta ćeš osećati:

• Da si zaboravio u petak ono što si naučio u utorak - normalno je, deo procesa.
• Da neke zvuke ne možeš da razlikuješ na sluh (npr. „ship“ i „sheep“) - i to je normalno.
• Da te prevođenje usporava u razumevanju - prevazilazi se polako, ne može brže.

Šta ćeš primetiti posle tri-četiri nedelje redovnog rada:

• Neke reči počnu da „iskaču“ kad ih čuješ - to znači da su ušle.
• Neke fraze počneš da koristiš bez razmišljanja o prevodu.
• Manje te hvata panika kad čuješ engleski.

To su pravi znakovi napretka. Ne tečnost - to dolazi posle.

Kako da ne odustaneš u prvih mesec dana

Većina ljudi odustane u prva dva talasa: oko petog dana (kad prestane novost) i oko dvadesetog (kad se osete zaglavljeno).

Jedna stvar koja zapravo pomaže: mali dnevni cilj koji uvek možeš da ispuniš. Ne „učiću sat vremena“. Nego „deset minuta, svaki dan“. Deset minuta nije ništa - ali svaki dan je mnogo.

Razlog zašto to radi: navika se gradi ponavljanjem, ne dužinom. Dva sata vikendom ne grade naviku. Deset minuta svaki dan - grade.

Kad preskočiš dan - i to je normalno. Greška je kad posle preskočenog dana preskočiš i sledeći. Vrati se sutra, bez drame.

Ako imaš strukturiran kurs koji ti jasno kaže „danas ovo, sutra ono“ - skida ti teret odlučivanja šta da učiš. To je često ono što nedostaje: ne motivacija, nego red. (Ako hoćeš ceo plan za samostalan rad, tu je i kako naučiti engleski sam.)

Izgovor - počni od prvog dana, ne čekaj

Greška koju prave skoro svi početnici: čekaju da „nauče dovoljno“ pre nego što progovore ili počnu da slušaju pravi engleski.

Ne čekaj. Izgovor je navika mišića. Što pre počneš da ponavljaš naglas - makar i sam, u sobi - to pre se mišići navikavaju na zvukove. Ko počne da vežba izgovor posle godinu dana učenja, ima duplo teži posao jer mora da odmotava loše navike.

Konkretan predlog: svaku novu reč ili frazu izgovori naglas, odmah. Ne samo da je pišeš i gledaš - izgovoriš. Ne mora biti savršeno. Mora biti naglas.

Engleski izgovor za nas nije intuitivan - ima zvukove kojih nemamo u srpskom („th“, razlike između kratkih i dugih samoglasnika). Ali to se savladava vežbanjem, ne čitanjem o tome.

Najčešće greške početnika kod nas

Prevođenje reč po reč. „I am going to the store“ ne prevodimo kao „Ja sam idući u prodavnicu“. Engleski ima svoju logiku rečenice, srpski svoju. Što pre prestaneš da prevodiš u glavi, to pre počneš da razumeš engleski kao engleski.

Stid od greške. Ovo je možda najveća prepreka. Bojimo se da kažemo nešto pogrešno i zvučimo glupo, pa onda ne vežbamo govor uopšte. A govor se uči samo govorom. Greška u engleskom nije sramota - jedini koji ne greše su oni koji ne govore.

Učenje spiskova reči napamet. Dvesta reči u tabelici, naučiš za vikend, zaboraviš za dve nedelje. Reč ostaje u glavi kad je vidiš u kontekstu, više puta, u različitim situacijama. Jedan primer rečenice vredi više od deset definicija.

Reči koje liče na srpske ali znače nešto drugo. „Eventually“ ne znači „eventualno“ nego „na kraju“. „Sympathetic“ ne znači „simpatičan“ nego „koji razume tuđu muku“. Ovo pada svima - i onima koji znaju jezik godinama. (Više njih: greške koje naši ljudi stalno prave u engleskom.)

Koliko dugo do prvih rezultata - iskreno

Iskreno: za prvih osam do dvanaest nedelja redovnog rada - ne učenja vikendom, nego svaki dan po malo - možeš da stekneš osnovu za snalaženje. Razumeš šta ti pišu u mejlu, naručiš u restoranu, posložiš rečenicu kad moraš.

Tečan razgovor je drugačija priča. To dolazi posle godinu, dve, zavisno koliko si aktivan. Niko ko ti kaže „za 30 dana tečno“ ne govori istinu - ili menja definiciju tečnosti.

Ali i ono „snalazim se, razumem, mogu da komuniciram“ - to je već ogroman korak. I dolazi ranije nego što misliš, ako budeš redovan.