Am, is, are

I + am · he, she, it + is · you, we, they + are

Engleski ne može da spoji osobu i opis bez glagola. Između she i from Dublin mora da stoji is. Tu smo isti: i mi kažemo „Ona je iz Dablina“, a ne „Ona iz Dablina“. Kad sa sam, si, je, smo, ste ili su kažemo ko je neko, kakav je, odakle je ili gde je, engleski kaže am, is ili are. (U „radio sam“ to „sam“ ima drugi posao; to učiš kasnije.) Oblika ima samo tri. Am ide samo uz I. Is ide uz jednu osobu ili stvar: he, she, it, Nina, the laptop. Are ide uz sve ostalo: you, we, they, Tom and Emma. Pazi: you je uvek are, i kad pričaš sa jednom osobom. Uz zanimanje ide a: I'm a developer, Vuk is a chef. Ako se zanimanje izgovara sa samoglasnikom na početku, ide an: I'm an engineer (inženjer). Pravilo ide po izgovoru, ne po slovu: a university professor (ju-). Zašto je tako, učiš u Modulu 2; za sada ga zapamti uz zanimanje.

1. 1.

   She is from Dublin.

   Ona je iz Dablina.

2. 2.

   I am happy.

   Srećna sam.

3. 3.

   They are in London.

   Oni su u Londonu.

I am → I'm · she is → she's · we are → we're

U govoru i u porukama am, is i are se skoro uvek skraćuju. Apostrof (') stoji umesto slova koje otpada: I am postaje I'm, she is postaje she's, we are postaje we're. Pun oblik pišeš u zvaničnom tekstu i kad nešto naglašavaš. Skraćeni oblik se izgovara kao jedan slog: I'm kao „ajm“, she's kao „šiz“, it's kao „its“.

1. 1.

   I'm Nina.

   Ja sam Nina.

2. 2.

   She's from Dublin.

   Ona je iz Dablina.

3. 3.

   We're happy.

   Srećni smo.

Svaki opis je vezan glagolom am, is ili are, pun ili skraćen.

1. 1.

   I'm Nina.

   Ja sam Nina.

2. 2.

   Emma is from Dublin.

   Emma je iz Dablina.

3. 3.

   Tom is in London.

   Tom je u Londonu.

4. 4.

   We're a small team.

   Mi smo mali tim.

5. 5.

   Vuk is a chef.

   Vuk je kuvar.

6. 6.

   Vuk and Lena are at home.

   Vuk i Lena su kod kuće.

7. 7.

   It's my first day.

   Ovo je moj prvi dan.